Slobodan Stević, zamenik generalnog direktora GSP Beograd Radoslava Nikolića, 2004. godine bio je saučesnik u prevari koja je oštetila budžet Grada Beograda za oko dva miliona evra.
Grad Beograd i GSP Beograd sklopili su 23.12.2003. sa beogradskim preduzećem Srm Markos d.o.o. ugovor o kupoprodaji trolejbusa, čime je toj vračarskoj firmi za 12 novih niskopodnih solo trolejbusa avansno uplaćeno 90% iznosa, odnosno 99,470,700.00 dinara (po tadašnjem kursu, više od 1.5 miliona evra). Taj novac je u Centrobanci odmah konvertovan u devize i oročen, ali trolejbusi plaćeni novcem građana nikada nisu stigli u Beograd. Slobodan Stević, sadašnji zamenik generalnog direktora GSP Beograd Radoslava Nikolića, u Rusiji je više puta obilazio fabriku u Vologdi i pisao izveštaje da je video te trolejbuse koji su navodno bili namenjeni GSP-u. U izveštajima je navodio da plaćeni trolejbusi "samo što nisu stigli" i time kao saučesnik u ovoj finansijskoj prevari dovodio u zabludu nadležne gradske funkcionere, osiguravajući da se bankarska garancija koju je Srm Markos d.o.o. dao ne unovčava, već čak tri puta produžava!
Ni danas, pet godina kasnije, nema nijedne javnosti dostupne informacije zašto je Srm Markos d.o.o. platio samo ugovornu kaznu od pet odsto, ako se zna da kursna razlika za tih godinu dana iznosi više od 15%, na šta bi trebalo dodati i kamatu koju je dotična vračarska firma dobila na ime kamate na oročenu štednju. Akterima ove kriminalne finansijske šeme to je donelo zaradu od preko pola miliona evra na teret gradskog budžeta.
Prema našim saznanjima, gradski javni pravobranilac Strahinja Sekulić bio je zadužen da zatraži naknadu štete, ali on to nikada nije učinio.
Osim ovoga, postavlja se pitanje: šta je Slobodan Stević i po čijem nalogu tražio u Zagrebu od 10. do 12.12.2008. u fabrici tramvaja "Rade Končar" u vreme kada je raspisan međunarodni tender za nabavku tramvaja? Novi generalni direktor GSP Beograd Radislav Nikolić trebalo bi da zna da je to ne samo nezakonito, već i osnov za poništenje tendere. O troškovima koje je njegov zamenik Stević napravio u Zagrebu, a koje je pokriven novcem građana Beograda, ne vredi trošiti ni reči.
Podsećamo i da je još uvek nerazjašnjeno u medijima već pokrenuto pitanje toga šta je Slobodan Stević zapravo ugovarao sa kompanijom "Beokomunaš" koja je GSP-u isporučila deset solo trolejbusa sa fabričkom garancijom od 12 godina kojima su sve šasije popucale posle samo tri godine upotrebe, ugrožavajući živote građana koji koriste usluge beogradskog javnog prevoznika, ali i drugih učesnika u saobraćaju.
Da li je potrebno da se desi još jedna nesreća kao što je bila ona koja se desila 02.10.2005. godine u Nemanjinoj ulici, kada je tramvajska prikolica natovarena šinama udarila u tramvaj i autobus i teže povredila petoro ljudi? Podsećamo da je MUP Srbije, nakon brze istrage, podneo krivične prijave protiv Slobodana Stevića, tada tehničkog direktora zaduženog za električni saobraćaj, i još tri odgovorna lica zbog "postojanja osnovane sumnje da su izvršili teško delo protiv opšte sigurnosti, pošto, kao odgovorne osobe, nisu postupili po propisima i opštim tehničkim pravilima o zaštitnim merama i time izazvali opasnost za život i telo ljudi". Prema tada izdatom saopštenju MUP-a, oni su, "kao odgovorne osobe u svom domenu, napravili grub propust, dozvolivši da se prikolica koja se ne nalazi u evidenciji osnovnih sredstava GSP-a uopšte nađe van garaža i zbog toga izazvali opasnost za život i telo ljudi. Prikolica težine oko deset tona, izrađena je u garažama GSP-a i nju ne postoji nikakva tehnička dokumentacija, a verovatno je napravljena 1982. ili 1983. godine. Pritom je potpuno tehnički neispravna i neadekvatno fiksirana".
Da li je pravo pitanje koliko ljudi može da povredi deset trolejbusa sa trulim šasijama ili da li je dobra stvar što je tih deset trolejbusa uopšte stiglo tamo gde su namenjeni?
Grad Beograd i GSP Beograd sklopili su 23.12.2003. sa beogradskim preduzećem Srm Markos d.o.o. ugovor o kupoprodaji trolejbusa, čime je toj vračarskoj firmi za 12 novih niskopodnih solo trolejbusa avansno uplaćeno 90% iznosa, odnosno 99,470,700.00 dinara (po tadašnjem kursu, više od 1.5 miliona evra). Taj novac je u Centrobanci odmah konvertovan u devize i oročen, ali trolejbusi plaćeni novcem građana nikada nisu stigli u Beograd. Slobodan Stević, sadašnji zamenik generalnog direktora GSP Beograd Radoslava Nikolića, u Rusiji je više puta obilazio fabriku u Vologdi i pisao izveštaje da je video te trolejbuse koji su navodno bili namenjeni GSP-u. U izveštajima je navodio da plaćeni trolejbusi "samo što nisu stigli" i time kao saučesnik u ovoj finansijskoj prevari dovodio u zabludu nadležne gradske funkcionere, osiguravajući da se bankarska garancija koju je Srm Markos d.o.o. dao ne unovčava, već čak tri puta produžava!
Ni danas, pet godina kasnije, nema nijedne javnosti dostupne informacije zašto je Srm Markos d.o.o. platio samo ugovornu kaznu od pet odsto, ako se zna da kursna razlika za tih godinu dana iznosi više od 15%, na šta bi trebalo dodati i kamatu koju je dotična vračarska firma dobila na ime kamate na oročenu štednju. Akterima ove kriminalne finansijske šeme to je donelo zaradu od preko pola miliona evra na teret gradskog budžeta.
Prema našim saznanjima, gradski javni pravobranilac Strahinja Sekulić bio je zadužen da zatraži naknadu štete, ali on to nikada nije učinio.
Osim ovoga, postavlja se pitanje: šta je Slobodan Stević i po čijem nalogu tražio u Zagrebu od 10. do 12.12.2008. u fabrici tramvaja "Rade Končar" u vreme kada je raspisan međunarodni tender za nabavku tramvaja? Novi generalni direktor GSP Beograd Radislav Nikolić trebalo bi da zna da je to ne samo nezakonito, već i osnov za poništenje tendere. O troškovima koje je njegov zamenik Stević napravio u Zagrebu, a koje je pokriven novcem građana Beograda, ne vredi trošiti ni reči.
Podsećamo i da je još uvek nerazjašnjeno u medijima već pokrenuto pitanje toga šta je Slobodan Stević zapravo ugovarao sa kompanijom "Beokomunaš" koja je GSP-u isporučila deset solo trolejbusa sa fabričkom garancijom od 12 godina kojima su sve šasije popucale posle samo tri godine upotrebe, ugrožavajući živote građana koji koriste usluge beogradskog javnog prevoznika, ali i drugih učesnika u saobraćaju.
Da li je potrebno da se desi još jedna nesreća kao što je bila ona koja se desila 02.10.2005. godine u Nemanjinoj ulici, kada je tramvajska prikolica natovarena šinama udarila u tramvaj i autobus i teže povredila petoro ljudi? Podsećamo da je MUP Srbije, nakon brze istrage, podneo krivične prijave protiv Slobodana Stevića, tada tehničkog direktora zaduženog za električni saobraćaj, i još tri odgovorna lica zbog "postojanja osnovane sumnje da su izvršili teško delo protiv opšte sigurnosti, pošto, kao odgovorne osobe, nisu postupili po propisima i opštim tehničkim pravilima o zaštitnim merama i time izazvali opasnost za život i telo ljudi". Prema tada izdatom saopštenju MUP-a, oni su, "kao odgovorne osobe u svom domenu, napravili grub propust, dozvolivši da se prikolica koja se ne nalazi u evidenciji osnovnih sredstava GSP-a uopšte nađe van garaža i zbog toga izazvali opasnost za život i telo ljudi. Prikolica težine oko deset tona, izrađena je u garažama GSP-a i nju ne postoji nikakva tehnička dokumentacija, a verovatno je napravljena 1982. ili 1983. godine. Pritom je potpuno tehnički neispravna i neadekvatno fiksirana".
Da li je pravo pitanje koliko ljudi može da povredi deset trolejbusa sa trulim šasijama ili da li je dobra stvar što je tih deset trolejbusa uopšte stiglo tamo gde su namenjeni?
Napomena: slede skenirana dokumenta koja potvrđuju gore iznesene tvrdnje.
