Ako nas ponovo strelja nećemo preživeti

Pismo predsednika sindikata Solidarnost GSB-a gradonačelniku Draganu Đilasu

Poštovani gospodine Đilas,

Peti oktobar 2000. godine dočekao sam kao politički zatvorenik Slobodana Miloševića u KPU “Padinska skela”. U ćeliji sam boravio sa pokojnim Dragoljubom Stošićem, Jovanom Mandićem i sadašnjim predsednikom opštine Vračar Branimirom Kuzmanovićem. Proslavljajući ono što smo mislili da je dolazak slobode, maštali smo o tome da u našoj zemlji niko nikada više neće moći da bude iznad zakona.

Samo osam godina posle tog Petog oktobra 2000. opet smo se našli u nemilosti ne samo onih koji su nas u zatvore poslali nego i onih zbog čijeg smo dolaska na vlast ugnjetavani, otpuštani s posla, hapšeni i zatvarani. Najgore od svega je što je Radoslav Nikolić, kadar SPS-a koji je devedesetih godina prebrojavao i otkucavao radnike GSP Beograd koji nisu želeli da se pomire sa samovoljom tadašnjih vlasti, 2008. godine postao generalni direktor gradskog prevoznika.

Nadajući se da je Radoslav Nikolić uvideo sve greške koje je stranka kojoj pripada pravila i da iste neće činiti ponovo, stari gresi su mu oprošteni i okrenuli smo se budućnosti. Nažalost, Nikolić je bio i ostao isti onaj kadar SPS-a kao i njegove kolege Miša Glavičić i Milan Živanović, za čijeg mandata smo politički proganjani, hapšeni i otpuštani. Brzo nakon njegovog stupanja na dužnost direktora GSP Beograd i dovođenja “svoje ekipe”, započela je orgija mahinacija i zloupotreba koja i danas traje.

Nadajući se da ta tvrdoglavost u kršenju zakona može biti sankcionisana, uputio sam Vam više dopisa ukazujući na zloupotrebe i nezakonitosti u poslovanju Radoslava Nikolića i njegovih ljudi. Umesto razgovora sa Vama, upućen sam na Živorada Anđelkovića, Vašeg pomoćnika zaduženog za komunalne sisteme. Bio sam zadovoljan što će neko ko je učestvovao u promenama i trpeo teror porazgovarati sa Nikolićem i skrenuti mu pažnju da su devedesete odavno prošle i da su tadašnji “metodi rada” danas apsolutno neprihvatljivi, ali sam ponovo pogrešio. Neverovatna praksa da demokratski funkcioneri nikada nemaju vremena da saslušaju i rešavaju probleme građana ponovo je potvrđena i, umesto sa Živoradom Anđelkovićem, zakazan mi je sastanak sa Bojanom Bovanom.

Bojana Bovana uopšte nije interesovalo da li Radoslav Nikolić i njegovi ljudi grubo krše zakon, već samo koliko članova ima sindikat na čijem sam čelu. S obzirom na to da se radi o mladom čoveku, skrenuo sam mu pažnju da je Sindikat vozača GSP-a (čiji sam bio član, a na čijem čelu je bio pokojni Dragoljub Stošić) upravo bio najjači kada je brojao samo nekoliko desetina odlučnih članova koji su bili spremni da se odupru političkom progonu, otpuštanjima, hapšenjima i zatvaranjima.

Taj razgovor ne samo da nije uklonio nijedan od uzroka zbog kojih smo pokrenuli pitanje Nikolićevih nezakonitih radnji, već sindikat Solidarnost i dalje trpi posledice samovolje direktora GSP Beograd. Ni četiri meseca od dobijanja našeg zahteva da po članu 210. Zakona o radu i članu 92. Kolektivnog ugovora GSP Beograd (čiji ste Vi potpisnik i garant), nije nam obezbeđeno korišćenje prostorija i pružanje potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga neophodnih za rad. Interesantno je da smo jedini od postojećih 16 sindikata čiji se zahtevi ignorišu. Kako nam je onemogućeno da se bavimo sindikalnim radom i aktivnostima, budite sigurni da ćemo umesto toga nastaviti da se bavimo likom i delom Radoslava Nikolića i njegovih ljudi, kao i svih onih koji mu pomažu u nezakonitim radnjama, ako je potrebno sve i do kraja mandata ove gradske vlade.

S obzirom na to da ste za mnogo sitnije nepravilnosti, nezakonitosti i prekršaje smenjivali ljude (ali samo one koji su pripadali demokratskim opcijama), obaveštavamo Vas da i na adresi http://gspafera.blogspot.com možete pročitati o starim nezakonitim radnjama ekipe u sastavu:

• Radoslav Nikolić, generalni direktor GSP Beograd,
• Slobodan Stević, izvršni direktor i pravi gazda GSP Beograd (Radoslav Nikolić je kao nekadašnji dobavljač GSP-a zavisio od njegovih porudžbina),
• Vesna Mladenović, direktor finansija i investicija,
• Dušan Živić, tehnički direktor preduzeća.

Takođe, još jednom Vas podsećamo da nezakonite radnje istih ljudi o kojima smo Vam već detaljno pisali u dopisima na koje nam još uvek niste odgovorili:

1. kupovina imitacija kočnica (od poslednje pisanja Tabloida, pored izletanja autobusa sa Gazele i sudara dva autobusa pogona Kosmaj, 22. februara 2010. godine dogodio se novi sudar autobusa 37 pogona Kosmaj i Novi Beograd u kom su jednoj devojci polomljena vilica i zubi; Radoslav Nikolić je odmah optužio vozača za udes, ali je ovaj, znajući s kim ima posla, zatražio vanredni tehnički pregled - na kome je utvrđeno da autobus na prednjem levom točku uopšte nije imao silu kočenja.)
2. zloupotreba službenih automobila u privatne svrhe,
3. kupovina pet službenih automobila (pored postojećih 40) bez sprovođenja ikakvog postupka javne nabavke;
4. dizanje kredita za poslovanje pod najnepovoljnijim uslovima (ne samo što je u GSP-u od 2000. godine bile zabranjeno dizanje kredita, već je Vesna Mladenović to nezakonito učinila bez dozvole Upravnog odbora GSP Beograd),
5. favorizovanje tri omladinske zadruge od 31 koliko ih postoji u Beogradu, opet od strane Vesne Mladenović (iako je decenijska praksa u GSP-u da omladinac sam odabere zadrugu koja mu najviše odgovara),
6. kupovina 83 nova trolejbusa, koja predstavlja nezabeležen slučaj u istoriji javnog saobraćaja (da se ceo podsistem zameni bez obzira na stanje u kom je), a sve zato da bi se prikrile nezakonitosti Slobodana Stevića koji je već 18 godina zadužen za taj sistem (trolejbusi koji nisu dolazili, a avansno su plaćeni; trolejbusi čije su šasije pucale posle tri godine, a garancija je 12 godina; trolejbusi čija unutrašnjost umesto traženih zahteva odgovarala je više ledenoj dvorani i letnjim baštama),
7. bacanje para na ispitivanje na Mašinskom fakultetu najboljih kočnica svetskog proizvođača Haldex i turskih imitacija Aysa (umesto da skinu i zamene imitacije koje ne mogu da izdrže ni jedan dan bez štelovanja, otkaza i pucanja, Nikolić je izabrao da plaća nepotrebna ispitivanja, igrajući se i dalje sa životima Beograđana),
8. odlazak u Španiju generalnog direktora Radoslava Nikolića i izvršnog direktora Slobodana Stevića kod proizvođača tramvaja Caf bez odobrenja i odluke Upravnog odbora GSP Beograd, kome nisu podneli ni izveštaj šta su tamo radili i tražili (s obzirom na to da je ugovor već potpisan, po Zakonu o javnim nabavkama ništa ne bi smelo da se menja),
9. uplata 1.180.000 dinara dnevnom listu Kurir po profakturi od 3. februara 2010. godine posle tekstova “GSP mućka” (Kurir) i “Partijske kočnice” (Glas javnosti), a na ime elektronskog oglašavanja logotipa GSP. Da li je potrebno napomenuti da Kurir od tada više nigde ne spominje imitacije kočnica i pretnju koje one predstavljaju po Beograđane i njihove porodice? Ovo primirje finansirano iz sredstava radnika GSP Beograd (građana Beograda) nije večno, već važi samo do 31. marta 2010. godine - a onda verovatno sve ide ispočetka. (Pošto smo gotovo sigurni da ovo nije usamljen slučaj potplaćivanja medija i kupovine ćutnje o zloupotrebama Radoslava Nikolića i njegove ekipe, budite sigurni da će sindikat Solidarnost obavestiti i Vas i javnost o budućim takvim slučajevima).

Konačno, s obzirom na to da se besomučna vožnja službenim automobilima u privatne svrhe nastavila, kao i trošenje neverovatnih 28.000 dinara po vozilu za gorivo, obaveštavamo Vas i Vaše saradnike zadužene za GSP o incidentu koji je izazvalo ovo grubo nepoštovanje propisa. Naime, u noći između 1. i 2. marta 2010. godine razbijeno je staklo na Nikolićevom službenom automobilu sitroen C5 i ukraden GSP uređaj. Zanimljivo je da se sve desilo ispred zgrade u kojoj stanuje na Dorćolu, iako je generalni direktor po zakonu bio obavezan da službeno vozilo vrati na parking direkcije GSP Beorad do kraja radnog vremena.

Ako ni ovo nije dovoljno Vama i SPS-u čiji je Nikolić kadar, nastavićemo i dalje sa pitanjima dok on i njegova ekipa ne prestanu da pljačkaju GSP Beograd i napuste ga. Za sada, evo tri pitanja:

1. gde su i na šta su potrošena sredstva u 2009. godini koja su u ukupnoj sumi skoro 20 odsto veća od istih sredstava u 2008. pre dolaska Radoslava Nikolića i “ekipe” na čelo GSP Beograd?
2. ko je odgovoran za sprovođenje nabavki iz sopstvenih sredstava za adaptacije zgrada u vrednosti od stotinu miliona dinara, a koje nisu predviđene i obezbeđene Planom poslovanja GSP Beograd za 2009. godinu?
3. ko je u gradskoj vladi sve ovo vreme zadužen i plaćen da kontroliše rad GSP Beograd i na vreme Vas obaveštava o svim propustima i zloupotrebama službenog položaja?

U nadi da ćete se konačno osvestiti i preduzeti adekvatne mere protiv Nikolića i njegovih saradnika.

Srdačno Vaš,

Drago Jović,

predsednik sindikata Solidarnost